Orvel. 1984. Može se komotno reći 1984. pa nadalje. Praćenje. Uhođenje. Ucenjivanje. Iznuđivanje. Moderna politička scena tako funkcioniše. Savremene komunikacione tehnologije pružaju mogućnost neprestanog nadgledanja pojedinaca, njihovog ponašanja, kao i ponašanja njihovih najbližih. To se više ne mora kriti, niti se krije; više nisu potrebne uhode koje se vešto šunjaju i prikrivaju, već samo vredan i radan čovek koji je spreman da bulji u kompjuter dovoljno vremena, da revnosno žrtvuje deliće svog života provodeći sate i sate na društvenim mrežama, prateći i pisajući izveštaje koje uredno šalje višim instancama. Svi sve prate i nadgledaju: ko šta lajkuje, ko šta šeruje (deli) i koliko, kakvi se statusi objavljuju. Kada se sve to uzme u obzir i ne treba da nas čudi kada u bliskoj budućnosti bude sve više onih koji pate od manije gonjenja.
Veliki brat posmatra! Jedinka više ne dela po svojoj volji, u glavi se stvara jaz koji razdvaja i prekriva istinsko sopstvo niskim pobudama, željama za prilikom koju valja iskoristiti, društvenim činom kojem se animalno stremi. Više instance su to prepoznale, ne posredstvom znanja iz analitičke psihologije, već preko prijašnjih vođa, putem svedočanstava i jefitnih trikova kojim se animiraju mase i uplašena jedinka. Čovek koji na to pristane gubi svest o slobodi, gubi osećaj slobode, sve dok je u kratkom periodu ne izjednači sa ropstvom. A, „kada se Gospodar ne vidi, ropstvo mnogo liči na slobodu“ (V. Djurant). Uništite čoveku perspektivu i dobićete šuplje telo koje vidi samo mrak, koje živi u sadašnjosti i u njoj strahuje od te tame koja se otvara ispred kao bezdan.
Ali, čovek... Nejako biće željno vulgarne moći, krči sebi put u isti taj bezdan ne birajući sredstva. No, kad-tad stigne do jedne tačke na kojoj ga dohvati ono ljudsko (svi to nosimo u sebi), kada se mora okrenuti i pogledati sve što je ostavio za sobom, jer mu je prošlost bliža od budućnosti. A lepo je Mefistofeles rekao Faustu: „Sad smo opet na kraju svoje dovitljivosti, ondje gdje vi ljudi pomerite sa pameću. Što si se udružio sa nama kada ne možeš sa nama ostati do kraja? Hoćeš da letiš, a bojiš se vrtoglavice? Jesmo li se mi tebi nametnuli ili ti nama?“ (Faust, J. V. Gete).
